- Bez obzira šta radili, na kraju dana, svi imamo 24 sata na raspolaganju, od kojih oko 30% prespavamo.
- Bez obzira šta radili, ne možemo da imamo 28 ili 32 sata dnevno – a na duge staze ne možemo ni da ne spavamo.
To nas ostavlja sa oko 16-18 sati za sve ostalo. Razlika između uspeha i neuspeha – bez obzira kako ga definisali – nije, dakle, u količini vremena, već u onome za šta to vreme iskoristimo. Bez obzira na to da li je “uspeh” mnogo novca, vremena provedenog u prirodi, druženja sa prijateljima, sve ovo ili nešto peto.
Igrom slučajeva sam još pri sredini fakulteta počeo da radim, a nadalje sam uvek uglavnom imao po dva posla, i sve i svašta radio i naučio. Poenta je da je gotovo sve što zacrtamo sebi moguće postići, ukoliko se dobro organizujemo.
Ovo su stvari koje trenutno okupiraju moje vreme:
- Radim full-time kao izvršni direktor malog danskog startapa, i pokrećem sopstveni startap sa dva prijatelja.
- Od 2016. imam izdavačku kuću, a krajem 2018. sam je iskoristio kao platformu za prevodilačku agenciju, pa pronalazim projekte i klijente i razvijam taj dodatni posao.
- 4-5 puta nedeljno idem u teretanu, jednom nedeljno imam čas nemačkog i tri puta nedeljno učim Python.
- Učestvujem u prevođenju jednog romana sa norveškog, i priručnika o agile metodologiji, Detta är lean, sa švedskog.
- Dovršavam master rad na temu inovacija i izazova.
- Frilensujem kao ICT novinar i kolumnista za CorD magazin, i pišem jedan post mesečno za sopstveni blog.
- Planiram da tokom 2019. pročitam 16 knjiga.
- Imam prijatelje, vezu, društveni život i slobodno vreme. Spavam uglavnom 6 do 7 sati dnevno. A stignem bogami da “binge”-ujem i serije kao Killing Eve, Dogs of Berlin, La casa de papel… ili da ispratim omiljene Youtube kanale.
Nije poenta da ova lista bude hvaljenje tipa „ja sam batica“, već samo dokaz da ukoliko želiš, možeš da postigneš mnogo toga, a da ne upropastiš zdravlje, izgubiš prijatelje ili spavaš dva sata dnevno. (Inače, otkako sam drastično „optimizovao“ svoju svakodnevicu i bolje se organizovao, smršao sam i osećam se bolje nego ikada. Tako da sve što radim ne ide na štetu mog zdravlja.)
Kao honorarac, često moraš da paralelno barataš mnogobrojnim projektima za različite klijente, sa različitim prioritetima i različitim rokovima, a da se pri tome sam(a) organizuješ, što je mač sa dve oštrice. Zbog toga smatram da je dobro upravljanje sopstvenim vremenom i resursima ključno.
Zbog toga sam spremio nekoliko osnovnih principa, kao i konkretnih alatki i „caka“ koje će ti pomoći da bolje iskoristiš vreme, postigneš više i budeš korak bliže uspehu – bez obzira kako ga definišeš i šta izabereš za najbitnije.
1. FOKUS + SVESNO UKLANJANJE “SMETNJI”
Mislim da je izuzetno bitno fokusirati se i efektivno odrađivati svoje poslove u celinama. Ukoliko se baviš nečime, a zatim odlutaš u neki imejl ili na Fejsbuk, otvoriš poruku, javiš se na telefon… ne gubiš samo vreme potrebno da odgovoriš na poruku, popričaš par minuta ili šta god, već i vreme koje ti je potrebno da se fokusiraš i da uđeš u “flow”.
Takođe, možda neke podatke zaboraviš pa se vraćaš unatrag, gledaš gde si stala odnosno stao. Sve ovo ubija tvoju produktivnost, a osim toga, posebno u slučaju društvenih mreža – bukvalno ima i “domino efekat” zbog koga ćeš pogledati još ovaj post, kliknuti još ovde, pogledati ovo ili ono, i nećeš ni videti da je proletelo pola sata, a da se nalaziš na nekoj nasumičnoj stranici, i tipa ne znaš ni odakle ti tu.
Multitasking kao takav je iluzija, čak šta više – naučno je dokazano da nije moguć. Umesto da letiš sa stvari na stvar, i sve radiš pomalo i “paralelno”, bolje efektivno odradi kvalitetno jedno za drugim, po sopstvenim prioritetima.
Osim što je bitno fokusirati se – umesto da se odupiremo “smetnjama” i mučimo da im odolimo, najbolje ih je ukloniti. Umesto da se mučiš da izignorišeš imejlove ili poruke dok ne završiš planirano, najbolje je (i najlakše) da ih bukvalno ni ne primetiš. Dakle, nemoj da držiš notifikacije uključene, nemoj da gledaš imejl nasumično, nemoj ni tab da držiš otvoren ako će ti brojke koje obeležavaju nepročitane mejlove ili notifikacije odvraćati pažnju.
(Ja ovo primenjujem na telefonu, i čak sam svim aplikacijama osim njih 4-5 onemogućio bilo kakve notifikacije.)
2. SVAKO “DA” NEČEMU, ISTOVREMENO JE “NE” NEČEM DRUGOM
Svaki put kada se odlučimo za nešto, istovremeno smo se odlučili da nešto drugo ne uradimo. Ok, u praksi možda nije uvek tako i možda smo imali “rupu” u rasporedu ili dovoljno slobodnog vremena da taj film, šetnja, imejl ili nešto za posao ne ide na račun nečeg drugog. Sa druge strane, vrlo često nesvesno mislimo da to naše “da” nekim misterioznim putem ne utiče na to da nešto drugo nećemo moći da stignemo.
Ovo je caka koja meni lično pomaže i da me malo manje grize savest kada kažem “ne”. Ukoliko odlučim da preskočim kafu sa drugaricom danas, izvan konteksta, samo sam nešto propustio. U kontekstu obaveza ili drugih stvari kojima sam planirao da ispunim taj dan, nisam samo rekao ne, već i da – ali nečemu drugom. Isto tako, ukoliko odem na kafu, manje će me gristi savest + ću napraviti odmah svestan izbor čemu da, za sada, kažem “ne”, kako bih stigao da odem na kafu.
3. SVE JE U DOBROJ ORGANIZACIJI
Ovo je jedna od najizlizanijih stvari koje svi govorimo i ponavljamo, od osnovne škole i domaćih zadataka, preko fakulteta ili poslova… a na kraju dana u 90% slučajeva se vrlo malo vremena zapravo bavimo organizacijom sopstvenog vremena i života + stihijski odrađujemo stvari i gasimo požare po naletima.
Organizovanost dolazi na mnogo nivoa, i može se o tome napisati gomila knjiga. (Zapravo, već postoji, a neke ću preporučiti ispod.)
Ono što je meni vrlo značilo, jesu dve stvari:
- Da optimizujem neke stvari na koje nepotrebno gubim vreme
- Da sve stavljam u kontekst prioriteta
Primera radi, imao sam lošu naviku da ključ i novčanik ostavljam gde stignem, i onda svaki put kada treba da izađem iz stana gledam okolo da vidim gde su mi ključevi i novčanik. Ovo je možda pola minuta-minut vremena, ali osim toga što se dešava više puta dnevno, pa na generalnom planu zapravo predstavlja veliki gubitak vremena, još je gore osećaj haotičnosti, gubljenje fokusa i mikro stres koji to traženje izaziva, posebno ako me čeka Cargo ili taksi ili ako kasnim.
Što se tiče konteksta, imam jednostavan sistem – zasnovanoj na Stiven Kovej šemi. Sve što treba da uradimo može da bude:
- Hitno i bitno
- Hitno i nebitno
- Ne-hitno, ali bitno
- Niti hitno, niti bitno
U skladu sa time, sve i rasporedim tako da se optimalno organizujem. Na svom blogu sam napisao detaljan post o Stiven Kovej šemi tome, i takođe napravio besplatnu šemu koju možeš da preuzmeš.
4. TRENIRAJ SEBE
Sve na svetu je stvar upornosti i ponavljanja. Ovo je još jedna stvar koju svi nekako znamo, svi pominjemo i maltene izlizana fraza, ali mislim da zaboravljamo koliko je zapravo ogromna moć upornosti.
Dobar način da istreniraš sebe i razviješ neke nove obrasce ponašanja su “habit trackers” odnosno “dnevnici navika”. Bukvalno tabela gde su redovi navike ili stvari koje želiš da usvojiš (npr. bez slatkiša ceo dan; pročitati 10 stranica knjige; preći 10k koraka…), a po kolonama su dani. Staviš zelenu boju ili iks za ono što uradiš, crvenu boju ili ostaviš prazno za ono što ne uradiš.
Inače, što se tiče problema sa ključevima i novčanikom, to sam i rešio pomoću habit trackera, tako da sada novčanik, ključeve i sluške uvek ostavim u fioku.
5. (ZNAM DA MOŽDA SMARA ALI) UKOLIKO NE IZMERIŠ, NE ZNAŠ
Često se u životu vodimo “osećajem”, što je u mnogo situacija i OK. Kada sam bio mlađi sammnogo više donosio odluke na osnovu osećaja i emocija, nego činjenica. Ali ukoliko nešto ne stavimo u merljiv kontekst, zapravo ne možemo time upravljati, niti je to nešto što zapravo znamo.
Zbog toga je bitno da (u meri u kojoj možeš) počneš da meriš brojeve i tip taskova koje uradiš, vremen koje iskoristiš, ciljeve i sve što može da bude korisno kako bi na osnovu rezultata prilagođavao nove strategije i pronalazio načine koji bolje funkcionišu za tebe. Postoje različite aplikacije i načini da ovo uradiš, samo treba da izabereš šta ti najviše odgovara.
