Miloša smo zapravo dosta davno upoznali, on je jedan od onih ljudi što se ne predaju, već samo idu napred, uprkos svim preprekama. Bio je honorarac, sada je, možemo reći, otišao par koraka dalje.

Miloš Belčević, naš honorarac meseca iz 2016 i zalagač za karijerni put honoraraca odnosno frilenserski način rada i života, igrom slučajeva se nedavno priključio danskom startapu kao izvršni direktor, i time prestao da bude honorarac.

„Pre više od 2 godine, počeo sam da radim kao frilenser… ubrzo sam dao otkaz i potpuno se posvetio ovakvom načinu rada, ili bolje – života. Posle mnogo projekata za klijente iz više od 15 zemalja Evrope, Azije i Amerike, putovanja i rada iz brodova, aviona, vozova, parkova, kreveta, habova… moja frilenserska avantura se završava“, kaže u svom blog postu, a mi smo porazgovarali o preduzetništvu, životu honoraraca i načinu za napredovanje u karijeri – bilo kao honorarac, preduzetnik ili deo startap priče.

Kako si se odlučio da odustaneš od života jednog honorarca i posvetiš se startapu?

Iskreno, igrom slučajeva sam se zainteresovao za ovaj startap… Svidela mi se usluga koju pružaju, svidela mi se pozadina suosnivača u marketingu i novinarstvu, kao i činjenica da su iz Skandinavije. Ja sam inače studirao norveški jezik i zaista se čak i tu dosta kockica poklopilo. Ono što je prevagnulo da izaberem ovakvu promenu u karijeri jeste potreba da utičem na oblikovanje određenog startapa, njegovog poslovanja i kulture na jedan ključniji način. Bio sam izuzetno zadovoljan svojim poslovima kada sam bio honorarac – mnogo sam putovao, radio za klijente iz više od 15 zemalja, mnogo toga naučio… Ali mislim da mi je trebalo, bar u ovom periodu života da nešto pokrenem ili da učestvujem u izgradnji nečega na jedan malo dublji i dugotrajniji način nego ako bih samo odradio kampanju, prevod i lokalizaciju ili pomogao sa go2market strategijom.

Iskustva stečena u ICT Hub-u su mu na ovom putu bila značajna.

„ICT Hub je za mene bio vrlo značajno iskustvo iz kojeg sam mnogo toga naučio, kao i upoznao mnoge sjajne i zanimljive ljude – polaznike programa i stanare Hub-a. Sećam se koliko mi je sam program bio značajan i otvorio za mene čitav jedan drugačiji svet (digitalnog) preduzetništva, naučio me da mislim drugačije i zapravo kod mene razvio „startup mindset“ koji je, osim različitih veština i iskustava, bio od presudnog značaja za ovu poziciju.“

Koliko ima sličnosti, a koliko razlika u poslu honorarca, preduzetnika i rada u startapu?

Smatram da je granica između preduzetništva i života honoraraca vrlo tanka. Uostalom, mogli bismo da kažemo da su honorarci u velikoj meri već preduzetnici. Nude svoje usluge, veštine i znanja, sklapaju partnerstva, rade sa različitim klijentima, promovišu sebe i svoje usluge… Čak i pravno gledano, veliki broj honoraraca će u nekom trenutku registrovati svoju agenciju i time bukvalno i postaju „preduzetnici paušalci“. Ne kaže se džaba da je honorarac sebi i PR, i računovođa, i HR + ono čime se zapravo bavi, npr. dizajn, prevođenje, programiranje ili poravke – sama oblast rada je nebitna i ne volim predrasude o tome da su honorarci samo IT-jevci. Za kraj, honorarci kroz svoj rad stiču mnoge veštine i uopšte stav koji mislim da je neophodan za preduzetništvo. Uvek se setim zapravo vašeg blog posta, 5 razloga da postaneš honorarac i preuzmeš život u svoje ruke, jer jedan od razloga je i upravo to: linija između honorarca i preduzetnika je jako tanka.

Kada si već odustao od života honorarca, zašto baš startap?

Hmm. Dobro pitanje. Meni je što se tiče života kakav honorarni način rada pruža najdragocenija bila velika sloboda i dinamičnost. Možda je to deo mog temperamenta ili do mojih godina, ali kada za nekakvu odluku treba da prođe 3 kruga odobravanja, pa da neko aminuje posle sto godina, često stvari gube draž. Kod nas u Srbiji se, nažalost, još uvek relativno konzervativno odnosimo prema poslu, gde je npr. rad od kuće ili fleksibilno radno vreme i dalje misaona imenica (čast izuzecima naravno). Druga stvar jeste prilika da zaista učestvujem u nekoj priči od njenih početaka i imam uticaj na to kako se stvari odvijaju i razvijaju nadalje. Kombinacija slobode i odgovornosti, ali i mogućnosti takve situacije mi je vrlo primamljiva.

Ima li Srbija potencijala za startape i honorarce?

Ja mislim da ima, u oba slučaja. Svi smo svesni mnogobrojnih komplikacija i prepreka (npr. to što knjigovodstveno/pravno neko na kod ili grafički dizajn ili usluge marketinga maltene gleda na isti način kao na preradu sirove nafte ili proizvodnju auto delova), ali mislim da treba da se fokusiramo i na prednosti. Što se tiče rada za inostrane klijente iz Srbije, mi smo u velikoj meri raj. Često sa zaradom sa kojom bismo u inostranstvu krpili kraj sa krajem, ovde možemo super da živimo, putujemo i još uštedimo. Sa druge strane, sama priča i naš potencijal je mnogo više od „jeftine radne snage“.

Voleo bih da tu citiram Nilsa Timera, jednog od suosnivača startapa u kome radim: „Srbija ima mnogo potencijala za startape. Ljudi su otvoreni, obrazovani i imaju dobar osećaj za posao. U prošlosti je Srbija bila korišćena zbog uštede kroz autsorsovanje divelopera i frilensera, ali ja mislim da je potencijal mnogo veći. Mi volimo da radimo sa i investiramo u ljude koji mogu postati osnivači novih tehnoloških kompanija budućnosti.“

Možeš li, za kraj, da nam nešto ukratko kažeš o tom startapu?

Startap na kome radim je osnovan 2015. godine, a radi se o alternativi za monetizaciju sajtova, zasnovanoj na anketama. Praktično, Opinodo je B2B hub za monetizaciju internet saobraćaja. To znači da on povezuje različite izdavače (na primer medije i blogere), kao i ostale e-biznise sa posetiocima (poput onlajn prodavnica) sa agencijama za istraživanje tržišta kojima je potreban diverzifikovan uzorak ljudi. Meni se sviđa što se radi o vrlo smislenom načinu za monetizaciju online prostora, npr. bloga. Čitaoci koji žele, prijave se i kasnije popunjavaju različite ankete, a za to su plaćeni. Deo novca ide blogeru preko koga su se registrovali, a deo našem startapu. Ono što je motiv više, jeste što se radi o prilici da svojim stavovima i mišljenjima utičemo na oblikovanje proizvoda i usluga oko nas. To što za odgovore dobijemo i novčanu nagradu, po meni je samo dodatni plus i pokazatelj da je kompanijama koje rade istraživanja do našeg mišljenja zaista stalo: u suprotnom svakako ne bi trošile novac, pa nas ne saslušale.

 

Milošu se i ovom prilikom još jednom zahvaljujemo na saradnji, i želimo mu puno uspeha u radu na start upu, ali i da mu ne nedostaju previše benefiti i sloboda koju imamo mi honorarci. Kako i sami često kažemo, a evo i Miloš nas je čak citirao (hvala mu i za to) – granica između honorarnih poslova i preduzetništva je jako, jako tanka.