Čovek koji je još 1990-e počeo da se bavi honorarnim novinarstvom nam otkriva kako je uspeo u međuvremenu da postane medijski mag i otkriva savete svim ljudima koji hoće da rade kako da krenu od nule. Saznajte koji su poslovi najaktuelniji i zašto je internet postao toliko važan.

Roberte, ono što većina ljudi ne zna je to da ste krenuli praktično “od nule” i da ste se na početku bavili upravo honorarnim poslovima. Kako je to tada izgledalo – bez interneta, u staroj Jugi?

Bila su to vremena kada se raspadao jedan sistem a novi je tek nastajao. Počeo sam kao honorarac u dopisništvu „Novosti“ u Novom Sadu u januaru 1990. i ubrzo sam počeo da pišem za veliki broj listova iz cele tadašnje SFRJ. Kako je bilo bez interneta? Tekstove smo diktirali telefonom ili slali faksovima, fotografije su se slale autobusom ili aparatom koji se zvao „telefoto“. U Novom Sadu je bio jedan „telefoto“ u Tanjugu i preko njega smo slali fotke za Zagreb npr. To je veliki metalni valjak na koji se namota fotografija i obrtanjem valjka ona „curi“ tamo negde u Zagrebu…

Još 2012. godine ste izjavili da internet neće ugasiti štampu. Koliko je internet danas važan medijima?

Činjenica je da internet nije ubio neke kategorije magazina kao ni knjige. Međutim, dnevne novine će kako sada stoje stvari – ostati u tragovima i kopniti kako generacija nas „rođenih pre Titove smrti“ bude starila i „odlazila sa scene“.

Krajem maja na Kopaoniku ste organizovali najzapaženiju regionalnu konferenciju do sada na temu digitalne ekonomije – #NovaEnergija. Jedna od glavnih tema je bila šta država može da učini za nas, a šta mi možemo za državu? Koji je Vaš stav po tom pitanju?

Država na žalost kao ni u većini drugih slučajeva radi jako malo ili ne radi ništa dok sve te IT kompanije mnogo čine za državu samim tim što zapošljavaju mlade ljude, plaćaju porez, društveno su odgovorne…

Jedan od najvažnijih predavača na konferenciji je bio naš čovek iz Srbije, koji je sada na čelu Google ZOO, inače marketinški ekspert Lazar Džamić. On je pričao o Jugaad – izrazu koji znači snalaženje, i o tome kako svi nedostaci Srbije mogu da se posmatraju kao prednost. Prema Vašem mišljenu, koje su to prednosti i kako da ih iskoristimo?

Mi smo u našim počecima izdavačkog posla 1992. godine upravo to iskoristili, propast starog sistema, urušavanje kuća „Politika“; BIGZ i „Borba“ koje su do tada dominirale srpskim tržištem štampe… Naše početke obeležili su rat, hiperinflacija, nesigurnost… Upravo taj Jugaad – koji Džamić pominje. Danas su druga vremena, korporativni kapitalizam, velika globalizacija, ekonomska kriza i brojni drugi otežavajući faktori za „početak od nule“.

Zaključak Džamićevog predavanja je bio da je najbolji način da predvidimo budućnost da je izmislimo sami. Kako vi zamišljate budućnost Srbije, s obzirom da ste, prema sopstvenim rečima, jedan od retkih uspešnih ljudi koji ne živi u Beogradu, i da očigledno verujete u Srbiju i spremni ste ovde dalje da stvarate?

Od mesta u kojem sam rođen – Bača, odmakao sam samo 68 kilometara i ostao da živim u Novom Sadu. Verujem da će i moje ćerke tu ostati da žive, ali iskreno – nisam veliki optimista kada je o budućnosti Srbije reč. Neko se čini da su te snage koje vuku unazad mnogo jače i glasnije od onih koji pokušavaju da nešto učine i poprave.

U svetu je od 2008. godine krenuo naglo da raste broj samozaposlenih ljudi, odnosno ljudi koji su izgubili posao i odlučili da preuzmu stvar u svoje ruke. Da li mislite da honorarni poslovi i u Srbiji mogu da utiču na poboljšanje poslovne klime i povećanje standarda?

Kao neko ko je počeo kao honorarac 1990. godine – i za svega par meseci uspeo od svog rada sasvim dobro da živi i osamostali se od roditelja, mogu samo da preporučim mladim ljudima da krenu sa honorarisanjem: upoznaće mnogo novih ljudi, zaraditi pare, steći radne navike…

Šta preporučujete mladim ljudima u Srbiji?

Da pokušaju da rade posao koji vole bez obzira da li je to u njihovom rodnom mestu, u Srbiji, regionu, Evropi ili na Novom Zelandu.

Koja zanimanja trenutno smatrate najperspektivnijim?

Sva zanimanja vezana za IT. I naravno – politiku koja je najunosniji biznis i u kojoj sa manje truda, znanja i sposobnosti možete da zaradite 100 puta više od najboljeg IT programera. Ipak, svojoj deci bih uvek preporučio ovo prvo.

Sudeći po Vašim aktivnostima u poslednje vreme, i onim najavljenim za budućnost, čini nam se da imate ozbiljne planove za IT sektor. Možete li nam reći nešto više o tome?

IT je sastavni deo medijskog biznisa tako da sve što je u vezi sa tim – dolazi u obzir.

Šta preporučujete mladim novinarima u Srbiji?

Mnogi studenti nakon diplomiriranja ne mogu da pronađu posao. Mislite li da fakultet treba da modernizuje nastavni program? Da se upišu u našu Školu za novinare i urednike na www.novinarskaskola.rs , gde će u 4 meseca dobiti konkretna znanja koja će im pomoći da dobiju posao u Color Press Grupi.

I za kraj, da li biste i kome preporučili Honorarci.rs portal?

Mislim da je to odlična ideja koja će – ako se bude razvijala u pravom smeru – postati najveća berza rada u regionu!

 

Roberte, zahvaljujemo Vam se na razgovoru i ohrabrujućim rečima za sve nas koji želimo da radimo i promenimo sliku poslovanja u Srbiji.