„Ako bilo ko od vas u dubini svoje duše tačno zna šta mu je činiti, onda nek ne dozvoli nikome da ga u tome spreči.“

Reči su našeg 21-ogodišnjeg sagovornika, koji još od drugog razreda gimnazije radi ono što voli i zarađuje od toga. Talenat za crtanje je pokazao još u vrtiću, a danas pravi crteže koji izgledaju kao fotografija. Uspeo je da savlada ovu tehniku crtanja i našao način da unovči svoj zanat, i verovali ili ne, sve to putem Interneta. Stefan Stević, među svojim pratiocima poznatiji kao Stefan Andres, danas živi od svog truda, kao profesionalni crtač i ilustrator. Prvi crtež je prodao još u srednjoj školi, a od tada je nacrtao preko 80 radova. Kontaktirali smo Stefana prvi put baš u trenutku kada je dovršavao svoj najbolji rad do sada, inspirisan Novakovom pobedom na Roland Garrosu.

Stefane, kako si počeo da se baviš crtanjem?

Crtao sam kao mali, još u vrtiću, a kasnije uglavnom samo u školi, sebi i svojim drugarima. U drugom razredu srednje škole nacrtao sam jednom drugu porteret za devojku po ceni od 2 užine. Tada sam se zarazio idejom da bih mogao jednog dana da živim od crtanja, pa sam svoj talenat malo ozbiljnije shvatio.

Otkrio sam na Internetu mnoge ljude koji daju savete i pokazuju tehnike za realistično crtanje. Počeo sam da crtam na običnom papiru za štampu sa jednom HB olovkom – i pre i posle škole, pa onda i vikendima, ali i preko raspusta.

Kakav je to stil crtanja, pa svi tvoji radovi izgledaju kao fotografije?

Crtam specijalnom tehnikom koja se sastoji u određivanju nijansi i pažljivom nanošenju slojeva. Primera radi, kada se radi lice sa grafitom, najsvetlija tačka mora biti tamnija od belog papira za dve ili tri nijanse, jer se tako „odvaja“ portret od papira.

U principu, sve je vrlo jednostavno, ali treba dosta strpljenja. Za jedan rad u boji na A4 papiru potrebno mi je najmanje 20 sati aktivnog rada.Ovom tehnikom crtam već 3 godine i za sebe mogu reći da sam još uvek na početku. Jako su mi pomogle konsultacije sa drugima, saveti i kritike veštijih umetnika. Ipak ova tehnika ima mnoge svoje tajne zanata i najviše tog znanja sam stekao putem Interneta.

I dokle si stigao danas?

Nijanse danas prepoznajem kao “do re mi fa so la si do” (smeh) i to je zapravo ključna stvar, kako me jedan profesor i savetovao. U svom asortimanu danas imam preko 150 vrsta bojica, olovaka, rapidografa, najrazličitijih nijansi. Za neke sam morao čak da idem u inostranstvo i to mi je bilo posebno zadovoljstvo.Izazovi me tek čekaju, ali sam apsoultno siguran da ću moći jednog dana lepo da živim od ovoga. Prethodilo je tome mnogo padova i nerazumevanja od strane prijatelja i roditelja. Pogotovo kad sam saopštio da neću da upišem fakultet kako bih se bavio crtanjem. (smeh)

 Bilo je potrebno dosta hrabrosti za tako nešto. Kako su ljudi oko tebe reagovali na tvoju odluku?

Posle završetka srednje, dvoumio sam se između upisivanja nekog fakulteta nevezanog za crtanje, i nastavka ovoga što sam započeo. Do tada sam prodavao svega 1 rad mesečno, ali sam odlučio da treba da nastavim dalje. Dobio sam više slobodnog vremena da se posvetim crtanju i napravio sam veliki napredak za samo godinu dana.Nije bilo lako da istrajem, mnogi su me kritikovali što se time bavim, ali ipak gurao sam dalje. Slao sam crteže koji nisu bili plaćeni, niti primećeni, jer je upornost moje najveće oružje.Danas me uglavnom razumeju i podržavaju me u tome što radim. Ne diraju me dok ne završim svoje radno vreme a podrška koju dobijam od roditelja, rodbine i prijatelja, sve više me motiviše.

Crtež Novaka Đokovića je tvoj najuspešniji rad od sada. Otkud baš Novak kao inspiracija?

Mislim da sam ostvario jedan korak napred sa crtežom Novaka Đokovića u boji. Njemu je ovogodišnja pobeda na Rolland Garrosu mnogo značila i razmišljajući o tome osetio sam i sam potrebu da uradim crtež na kome ću primeniti svo znanje i iskustvo koje sam godinama sticao.

Da bih dobio boju lica morao sam da nanesem najmanje 3 sloja boje. Prvo sam nanosio pastele prave roze boje, a nakon toga sam posebnom drugom suvom četkom za boje ili pamukom razmazivao bleđim roze pastelom. Za zatamnjivanja i jasnije delove kože sam koristio drvene bojice, jer je bojica tvrđa i ne može se razmazati. U trećem sloju sam nanosio braon, crvenu, ali i bordo crvenu, jer se Novak nalazio na Suncu. Boje se mešaju u zavisnosti od slike. Za svetlije nijanse pastele sam izbleđivao i gnjetavom gumicom,  ali i  kombinovannjem sa belim pastelom i bojicom.Crtao sam ga samo noću, mogao sam na miru da se koncentrišem i posvetim crtanju sjaja na peharu iz Rolland Garrosa. Upravo to se i posebno dopalo mnogim ljudima i dobio sam ovog puta baš mnogo pohvala.

Koja ti je omiljena porudžbina do sada?

Omiljena porudžbina do sada mi je bio crtež Batmena. Radio sam je sedam dana i nacrtao sve u cugu. Želeo sam da crtež podseća na igricu Arkham Knight i sve vreme sam slušao muziku iz filma Batman. Na kraju mi se rezultat toliko svideo da nisam hteo da pošaljem narudžbinu (smeh). Ipak, sve se sjajno završilo, veliki ljubitelj betmena koji je ovo naručio je bio oduševljen, i poslao mi je sliku sa mojim uramljenim crtežom.

Kako prodaješ svoje radove?

Internet i društvene mreže sam koristio u početku samo u lične svrhe i nisam razmišljao da to može da mi bude korisno zaposao. Na svoje postove putem društvenih mreža sam kačio i hash tagove stranih Instagram profila koji okupljaju ljubiteljeumetnosti širom sveta i to mi je donelo dosta novih pratilaca, ali i prve klijente iz inostranstva.Kada nisam imao dovoljno posla crtao sam portrete poznatih ličnosti kojima se divim. Tako sam do sada nacrtao i Miloša Bikovića, Cecu, Jelenu Karleušu, Bobija Marjanovića, ali i pobednicu takmičenja za najlepšu devojčicu na svetu Kristinu Pimenovu. Mnoge od njih sam imao i prilike da upoznam i da im uručim lično ove portrete, što mi je bilo posebno zadovoljstvo.Danas izrađujem razne portrete i crteže za ljude iz Srbije i inostranstva. U ovih 5 godina sam prodao preko 70 radova, od čega najviše u poslednjih godinu dana. Od kada sam počeo da radim sa bojama sve se promenilo, ljudima je to izgleda interesantnije. Dnevno me kontaktira i po 5 ljudi, a meni za crtež u boji za dva lika treba oko nedelju dana.

Za kraj, imaš li nešto da poručiš svojim vršnjacima?

Crtanje je moja veština. Ako bilo ko od vas u dubini svoje duše tačno zna šta mu je činiti, onda nek ne dozvoli nikome da ga utome spreči i rezultati moraju doći. To je za mene življenje sna. Voleo bih da u Srbiji ima više ljudi koji su zainteresovani za ovu i slične tehnike crtanja. Mogli bismo da uživo da razmenjujemo iskustva. Svi bismo brže napredovali, razvijali svoje stilove.

Stefane, hvala ti puno na razgovoru, nadamo se da će tvoja priča inspirisati mnoge mlade ljude i naterati ih da i oni malo porade na ispunjenju svojih snova…