Nemanju Granića i Vojina Pupavca smo imali priliku da upoznamo na konferenciji „Nova Energija“ na kojoj su prezentovali projekat „Džepni lekar“ – aplikaciju koja spašava živote – i pobrali simpatije svih prisutnih. Pristali su da nam daju intervju, podele svoja iskustva i kažu i po koji savet za svoje vršnjake i njihove roditelje.

Kako ste došli na ideju za ovaj projekat? Koliko dugo se bavite programiranjem?

Programiranjem se bavimo od naše četrnaeste godine, odnosno od momenta kada smo upisali Računarsku gimnaziju. Ideju za našu aplikaciju dobili smo prilikom potrage za najbližom apotekom zato što je našem drugu hitno bio potreban lek.

Ispričajte nam o svom timu, kako ste tako mladi uspeli tako daleko da dogurate? Dobri profesori, lična inicijativa, ili nešto treće?

U današnje vreme jedan od najvećih problema koje mlade generacije nisu uvidele jeste da samo fakultet nije dovoljan. Poslodavci prilikom zapošljavanja traže iskustvo, a to iskustvo se može dobiti samo praksama, predavanjima i aktivnostima takvog tipa. S obzirom da smo obojica u neku ruku imali volju da se usavršavamo sa strane, a interesovanja su nam okrenuta u istom pravcu, rešili smo da ujedinimo naše znanje i sposobnosti i usmerimo ih na nešto društveno korisno.

Dokle ste stigli sa razvojem Džepnog lekara i na čemu trenutno radite?

Trenutno radimo na najfinijim detaljima aplikacije, jer kada je lansiramo želimo da odgovara potrebama korisnika i da sve greške svedemo na minimum. Za jedan ovakav projekat potrebno je puno vremena, kao i korisnika (tzv. testera) koji bi nam ukazali na nedostatke naše aplikacije. Polako privodimo aplikaciju kraju i nadamo se da ćemo se u bliskoj budućnosti okrenuti novim projektima.

Mnogo ljudi ni ne znaju da postoji informatička gimnazija u Srbiji. Kako ste se za nju opredelili?

Računarska gimnazija ima isti stručni kadar kao Matematička gimnazija što je bio presudni faktor. Glavna razlika između ove dve škole je ta da se u našoj školi radi manje matematike, a mnogo više programiranja i drugih informatičkih predmeta.

Koji ćete fakultet da upišete i šta biste preporučili svojim vršnjacima?

Na žalost u današnje vreme je teško videti perspektivu u Srbiji. IT je jedina oblast u kojoj se lako može naći posao. Iz tog razloga, opredelili smo se za Računarski falkutet (RAF). Postoje i drugi fakulteti koji se bave informatikom ali RAF vam pruža najveće praktično znanje i pruža vam zasiguran posao.

Dakle, imate svoj projekat koji ste sami pokrenuli, redovno posećujete konferencije, idete na takmičenja, imate vremena i za devojke i za društvo. Koja je vaša tajna, kako sve postižete?

Ne spavamo. (smeh)

Šalimo se naravno, tajna našeg uspeha leži u dobro organizovanom vremenu. Većina ljudi ima problem da svoje slobodno vreme iskoristi na što bolji način, mi se trudimo da ne budemo deo te većine. Pored toga što odlično funkcionišemo zajedno u timu, mi smo i najbolji prijatelji u privatnom životu. Naš poslovni odnos se zasniva na prijateljskom poverenju, a bez prijatelja se teško šta može postići u životu.

Čime biste voleli da se bavite u budućnosti?

Prvenstveno bismo voleli da završimo fakultete, a za vreme studija na njima da radimo na manjim projektima u okviru većih firmi kako bi stekli što veće znanje. Želja nam je da nakon stečenog znanja i godina radnog iskustva otvorimo svoju firmu. Imate li ideju za neki novi start up? Imamo veliki broj ideja, ali jako nam je bitno da pre početka novog projekta završimo projekat na kome trenutno radimo.

I za kraj, da li biste i kome preporučili Honorarci.rs portal?

Odgovor na vaše pitanje je potvrdan jer smo već imali prilike da preporučimo vaš sajt drugima. Smatramo da sajt pruža mogućnost ljudima iz svih sektora da nađu poslove i da se povezuju.

 

Nemanja i Vojine, hvala vam još jednom na prijatnom razgovoru i druženju. Nadamo se da ćemo imati prilike da još sarađujemo s vama dvojicom.