Kako postati honorarac (frilenser): prednosti, mane, predrasude i prvi koraci
Poštovani,
Pre svega, drago nam je što čitate ovaj tekst. Mi smo zajednica ljudi koji vole to što rade, uživamo u slobodi koju honorarni poslovi donose i želimo da podelimo sve najbolje savete sa onima koji žele da se pridruže. Takođe, želimo da kažemo odmah u startu da honorarni rad nije neko čarobno rešenje za sve probleme, ali jeste put kojim ljudi sigurno i pametno dolaze do dodatne zarade. Za mnoge je ovo i stil života, jer nakon niza uspešno završenih poslova, potreba za stalnim poslom se zauvek gubi.
U ovom tekstu ćemo iskreno proći kroz sve: šta znači biti honorarac, kome to odgovara a kome ne, koje predrasude nisu opravadane, a koje ipak makar donekle jesu - te i ona najvažnija pitanja danas koje svakog muče - šta tu menja veštačka inteligencija. Otkrićemo vam i gde se nalaze klijenti i kako da krenete, a da ne rizikujete (skoro) ništa.
Mala napomena: Honorarci platforma postoji od 2014. godine i danas na njoj ima 3.761 honoraraca. Sve što ovde pišemo dokazali smo i prošli nebrojeno puta i mi koji stojimo iza ove platforme i svi naši dugogodišnji korisnici.
Šta je honorarac (frilenser)?
Honorarac je neko ko radi za više klijenata, po dogovoru, i za svoj rad dobija honorar umesto plate. Sam određuje šta nudi, za koliko i kada radi. Frilenser je ista stvar, samo na engleskom: freelancer. Reč potiče od „slobodnog koplja“, kako su zvali plaćene vitezove koji nisu služili jednom gospodaru, nego onome ko ih angažuje. U staru vreme, u Srbiji i širom Balkana je postojao još jedan izraz, danas gotovo zaboravljen - nadničari, odnosno ljudi koji rade za nadnicu ili dnevnicu, po dogovoru sa naručiocem posla.
Honorarac može biti profesorka koja drži časove matematike, student koji vodi Instagram lokalnom kafiću, majstor koji vikendom montira kuhinje, negovateljica, prevodilac ili programer. Neki honorarno rade uz stalni posao, a nekima je to jedini i glavni posao.
Da li je to za vas? Tri pitanja pre nego što krenete
Pre nego što se bacite u honorarne vode, pogledajte tri stvari: iskustvo, novac i sebe.
1. Iskustvo: šta znate da radite?
Ako nemate radno iskustvo, a imate školu, fakultet ili kurs, pogledajte kategorije na sajtu i šta drugi nude: to će vam dati ideju u kom smeru da krenete ili da se dalje usavršavate. Honorarci su napravljeni sa idejom da svako zna nešto da radi i da je samo pitanje volje koliko je spreman da uči. Ako mislite da ne znate ništa, pročitajte „Ali, ja ne znam ništa da radim“: nije tačno!
Ako imate iskustvo, ne čekajte: možda baš sada neko traži uslugu koju biste vi mogli da ponudite. A ako ste trenutno zaposleni i razmišljate o promeni:
ne potcenjujte iskustvo sa sadašnjeg posla, sati provedeni u radu za drugog biće vam veoma korisni kad budete radili za sebe;
vreme na poslu koristite mudro i beležite sve što vam može značiti kasnije;
gradite dobre odnose sa kolegama i klijentima, jer su upravo oni često prvi koji će vas preporučiti.
2. Da li da napustite stalni posao?
Honorarni rad može biti glavni ili dodatni izvor prihoda. Ako nemate posao, nemate šta ni da izgubite: krenite odmah. Ako ga imate, honorarni rad uz stalni posao je najbolji način da „ispitate teren“ i vidite da li je to za vas. Prvih meseci biće potrebno mnogo truda dok ne steknete stalne klijente, a prihodi će ići gore-dole.
Zato jedno pravilo važi za sve: ne dajte otkaz dok se finansijski ne osigurate. Kad vam honorari nekoliko meseci zaredom stabilno pokrivaju troškove i imate rezervu za mesece kada posla bude manje, onda je pravo vreme za razmišljanje.
3. Ličnost: da li vam prija da budete sam svoj menadžer?
Svako zna nešto da radi, pa je lako zaključiti da svako može da bude honorarac. Ali sloboda koju ovaj posao nosi, u vremenu, novcu i kontinuitetu rada, ne prija svakome.
Primer: odličan dizajner u agenciji ne mora da bude i uspešan honorarac. Kad krene sam, shvatiće da najmanje vremena troši na dizajn, jer njegov posao postaje i dogovaranje sa klijentima, pisanje ponuda, naplata, organizacija i stalno traženje novih poslova. Pored toga što je dizajner, postaje i šef svih svojih poslova. To ne prija svakome, ali najistrajniji to savladaju, a kad jednom savladaju, ne bi se vratili nazad.
Predrasude o honorarcima: šta stoji, a šta ne
O honorarcima se svašta priča. Hajde da razbijemo predrasude, jednom za svagda.
„Honorarno rade samo oni koji ne mogu da nađu stalni posao“
Mit. Mnogi honorarci su sami izabrali da nemaju stalni posao, jer uslove pod kojima rade ne bi nigde drugde dobili: sami biraju radno vreme, klijente i poslove. Drugi rade honorarno uz posao, jer žele više od jedne plate. Honorarni rad nije rezervni plan, nego izbor.
„Honorarci zarađuju manje od zaposlenih“
Mit. Honorarci sami određuju cenu svog rada. Čas matematike na našem sajtu trenutno je najčešće oko 1.500 dinara, a sat spremanja između 800 i 1.000 dinara. Ko ima dovoljno stalnih klijenata, lako dođe do pristojne plate, a dobri i do mnogo više. Istina je samo da je zarada na početku neredovna, pa je pravilo „ne dajte otkaz prerano“ tu s razlogom.
„Lako im je, rade od kuće“
Delimično. Neki zaista mogu ceo dan da rade u pidžami. Ali ljudi zaboravljaju sve ostalo: dogovore sa klijentima, banku i poštu, stalno učenje, i održavanje pažnje dok vas kod kuće zovu deca, ukućani i frižider. Uz dobru organizaciju rad od kuće je ogromna prednost, ali nije odmor.
„Honorarci su sami svoje gazde“
Delimično. Tačno je da nemaju šefa iznad sebe. Ali zato imaju više gazda: svakog klijenta. Honorarci žive od zadovoljnih klijenata i preporuka, pa moraju da se trude oko svakog posla. A klijenti umeju da budu teški: ne znaju šta žele, misle da ste im dostupni 24 sata dnevno, kasne sa plaćanjem. Zato je važno da sve dogovorite unapred.
„AI će ukinuti honorarce“
Mit. Veštačka inteligencija menja mnoge poslove, ali ljude ne ukida. Svetski ekonomski forum procenjuje da će do 2030. nastati 170 miliona novih poslova, a nestati 92 miliona, i da će najviše rasti poslovi „na terenu“, briga o ljudima i obrazovanje. Istraživanje sa Stanforda pokazuje da zaposlenost pada tamo gde AI zamenjuje ljudski rad, a ne tamo gde mu pomaže. Za honorarce to znači dve stvari: časovi uživo, nega, čuvanje dece, majstori i briga o apartmanima ne mogu se automatizovati, a u programiranju, marketingu i prevodima brži je onaj ko AI koristi pametno. Detaljnije o tome pisali smo u tekstu Najbolji honorarni poslovi za studente.
„Honorarci vole to što rade“
Istina. Nemamo šta da dodamo.
Zašto vredi pokušati
Honorarac može biti svako. Svako ume bar nešto, i ma koju uslugu nudili, ona je sigurno nekome potrebna. Klijente sve manje zanima diploma, a sve više da li umete da uradite posao i za koliko.
Radite za sebe. Sami odlučujete šta ćete raditi, kada i koliko. Neko nudi jednu uslugu, neko pet. Uz dobru organizaciju ostaje više vremena za porodicu, prijatelje i hobije.
Radite ono što volite. Početnici obično prihvataju sve da bi stekli iskustvo, a iskusni honorarci sa stalnim klijentima biraju poslove koji ih zanimaju.
Stalno napredujete. Svaki klijent i svaki posao su drugačiji, i iz svakog se nešto nauči. Takvo iskustvo se ne stiče za jednim stolom.
Imate svetlu budućnost. Granica između honorarca i nekoga ko sutra pokreće svoj posao jako je tanka. Mnoge male firme, od radionice do agencije, počele su od jednog čoveka i prvih nekoliko klijenata.
Gde se nalaze klijenti
Klijente ćete naći na više mesta, a svako ima svoje prednosti:
Honorarci.rs: klijenti najviše iz Srbije, ali i iz regiona i dijaspore, od Bosne i Hercegovine i Crne Gore do Nemačke, Austrije i Švajcarske, za usluge uživo i onlajn. Ni jezik nije samo srpski: kroz oglase na sajtu nude se časovi engleskog, nemačkog, francuskog, ruskog, španskog i italijanskog, pa sve do grčkog, kineskog, turskog i švedskog, kao i srpski za strance. Kontakt je direktan, telefonom, mejlom ili porukom, a provizije nema: sve što dogovorite je vaše.
Svetske platforme kao što su Upwork i Fiverr: klijenti iz celog sveta, uglavnom za poslove preko interneta i na engleskom. Konkurencija je globalna, a platforme uzimaju deo zarade: Upwork od 0 do 15% po ugovoru, a Fiverr 20% od svega što zaradite.
Preporuke i društvene mreže: prijatelji, komšije, bivše kolege, lokalne grupe. Spore su na početku, ali najjače kad se zahuktaju.
Najpametnije je kombinovati: oglas na honorarci.rs radi za vas stalno, preporuke dolaze same kad dobro radite, a ako radite onlajn i znate engleski, svetske platforme su dodatna šansa. Ako tražite gotov posao, a ne klijente, pogledajte i rubriku Ponuda poslova, gde poslodavci objavljuju honorarne poslove.
Prvi koraci: od prvog oglasa do stalnih klijenata
Izaberite jednu jasnu uslugu. Ne „radim sve“, nego „časovi matematike za osnovce“ ili „spremanje apartmana na Novom Beogradu“. Jasna usluga se lakše nađe i lakše proda.
Postavite besplatan oglas. Napišite šta radite, gde i za koliko, i dodajte pravu fotografiju. Uputstvo imate u tekstu Kako postaviti oglas?, a ako tek pravite nalog, u tekstu Kako se registrovati.
Javite se brzo. Klijenti često pišu dvojici ili trojici honoraraca i dogovore se sa onim ko se prvi javi.
Skupite prve ocene. Posle svakog posla zamolite klijenta da vas oceni. Ocene ostavljaju samo ljudi koji su vas zaista kontaktirali preko sajta, pa im se veruje. Više o tome: Kako funkcioniše ocenjivanje.
Budite vidljivi. Kad oglas sklizne na drugu stranu, sajt vam javi, a obnova za 100 dinara ga vraća na vrh. Kad vam treba više posla, istaknite ga: Kako rade VRH i KUL promocije.
Ako znate nešto što ne staje ni u jednu kategoriju, ništa ne brinite: za to postoji kategorija Razno.
Oprez: „posao od kuće“ koji to nije
Ko traži honorarni posao, pre ili kasnije naleti na ponude kao što su „punjenje koverti od kuće“, „pakovanje proizvoda od kuće“ ili „zarada preko telefona bez ulaganja“, uz lajkovanje i „zadatke“ preko Telegrama. Takve poruke stižu i ljudima u Srbiji. Pravilo je jednostavno: pravi posao nikada ne traži da vi uplatite novac unapred, date podatke sa kartice ili pustite da preko vašeg računa prolazi tuđi novac. Više saveta imate na strani Bezbednost poslovanja.
Česta pitanja
Šta znači frilenser?
Frilenser (od engleskog freelancer) je isto što i honorarac: neko ko radi za više klijenata, po dogovoru, i sam određuje šta nudi, za koliko i kada radi.
Da li mi treba iskustvo da bih postao honorarac?
Ne treba. Treba vam jedna usluga koju umete da uradite dobro. Iskustvo se stiče sa prvim klijentima, a prve ocene vrede više od bilo kakvog CV-ja.
Mogu li da radim honorarno uz stalni posao?
Možete, i to je najbolji način da počnete. Radite uveče i vikendom, gradite klijente i ocene, a o otkazu razmišljajte tek kad vam honorari nekoliko meseci zaredom stabilno pokrivaju troškove.
Koliko zarađuje honorarac?
Zavisi od usluge, grada i broja klijenata. Cene koje honorarci traže na sajtu vidite u oglasima, a na primer čas matematike trenutno je najčešće oko 1.500 dinara. Na početku je zarada neredovna, a sa stalnim klijentima postaje stabilna.
Da li je bolje honorarci.rs ili Upwork i Fiverr?
Za klijente iz Srbije, regiona i dijaspore i za usluge uživo, honorarci.rs, jer je kontakt direktan i nema provizije. Za poslove preko interneta za strane klijente, svetske platforme mogu biti dodatna šansa, uz proviziju i jaku konkurenciju. Mnogi koriste i jedno i drugo.
Da li je oglas na honorarci.rs besplatan?
Jeste. Profil i jedan oglas su uvek besplatni, a provizije nema: dogovor i plaćanje su samo između vas i klijenta.
Zaključak
Svi ovi saveti imaju za cilj da vas ohrabre i pripreme za ono što sledi kad se odlučite na ovaj korak. Na putu do uspeha jedina prava prepreka ste vi sami, a sve ostalo, od prvog oglasa do prvog klijenta, na dohvat je ruke.
Tu smo za sva vaša pitanja i dileme: ispričajte nam svoju priču i tražite konkretan savet na podrska@honorarci.rs