Primetili smo dizajnerske radove Alekse Gajića i bili još prijatnije iznenađeni kad smo saznali da ima svega 26 godina. Njegov čisti i elegantni dizajn nam je nagovestio da se iza svega krije zanimljiva priča. I složićete se da smo bili u pravu… 

Aleksa, primetili smo da imaš bogat portoflio za tako mladog čoveka, šta ti sve zapravo umeš da dizajniraš?

Sebe smatram „all around“ dizajnerom i to smatram svojom najvećom prednošću. Mislim da je prilično bitno ovladati svim aspektima ovog posla, zato što te to čini kompletnijim dizajnerom i pruža ti širi dijapazon poslova koje možeš da obavljaš. Najviše volim da dizajniram logotipe i vizuelni identitet, kao i veb sajtove i print materijale ali nije mi stran ni proces pripreme za štampu. Takođe se bavim i 2D animacijom.

Kako si naučio to sve da radiš? Pretpostvaljamo da nije u pitanju samo formalno obrazovanje?

Formalno obrazovanje je samo odskočna daska u ovom poslu. Nakon završenih studija imao sam tu sreću da sam primljen na praksu u jednoj od vodećih marketinških agencija u Beogradu. Tu sam se upoznao sa načinom rada jedne velike i ozbiljne marketinške agencije. Nakon toga radio sam u jednoj manjoj ali ništa manje uspešnoj marketinškoj agenciji i mislim da je to definitivno najbolji način da se stekne znanje na početku karijere, s obzirom da u manjem kolektivu svi obavljaju sve poslove, a kroz rad se najbolje uči. Takođe sam dosta naučio i kroz honorarne poslove. Tu si ti i account i dizajner i pripremač za štampu i računovođa, a u pojedinim slučajevima i kurir. Tu su naravno i sati i sati youtube tutorijala.

Opiši nam malo proces svog rada? Kako izgleda npr dizajn jednog logotipa (ili nečeg drugog, po tvom izboru)? Koje sve alate koristiš kad dizajniraš?

Prva dva alata koja koristim su uši i mozak, tim redosledom. Trudim se da pažlivo saslušam klijenta i da shvatim njegove potrebe i viđenje željenog dizajna. Zatim sledi faza razmišljanja i to može da traje i po par dana. Razmišljam dok šetam ulicom, dok se tuširam, dok perem zube. Treća faza je faza dizajniranja. Nakon temeljnog razmišljanja već imam neke ideje u glavi i od prilike znam kojim putem treba ići. Uvek krećem od olovke i papira, a tek zatim sedam za računar i krećem da dizajniram u programima. Sledi mnoštvo eksperimentisanja, menjanja, razmišljanja u hodu. Često se vodim zlatnim pravilom – “less is more”. Kada ne znam šta da dodam ili oduzmem, znam da je dizajn gotov. Dobar dizajn je kao majka, kada je tu niko ne obraća paznju, a kada je više nema – svima nedostaje.

Kliknite da otvorite galeriju

Kada si počeo da se baviš honorarnim poslovima? Da li želiš opet nekad da imaš stalni posao?

Honorarnim poslovima sam krenuo da se bavim odmah po završetku studija. Trenutno imam stalan posao i uporedo freelance-ujem. Bilo je i perioda kada sam bio full time honorarac, ali posle nekog vremena shvatio sam da mi nedostaje rutina koju pruža stalan posao.

Šta je ono što klijenti ne vide? Ili zanemaruju?

Klijenti ne obraćaju pažnju na to da je dizajn nauka, koja ima svoja pravila koja nisu tek tako
izmišljena več su rezultat strukovnog promišljanja i da zato postoje pravila koja ne bi trebalo
kršiti, što oni svojim zahtevima često čine. Zanemarivanjem pravila struke dolazi do lošeg
rezultata. Često i zanemaruju detalje, a poslovica kaže: “Đavo je u detaljima”, jer bez perfekcije
dizajn gubi na kvalitetu i primenljivosti.

Da li si nekada imao problema sa klijentima i kakvih?

Sa klijentima sam imao raznoraznih problema i svako ko se bavi ovim poslom to zna i spreman je na to. Shvatio sam da svi vole da dizajniraju i misle da je ovo što mi radimo u stvari lako. Često imaju neke “super ideje” koje uglavnom nemaju veze sa dobrim dizajnom. Smatram da je moja
dužnost da klijentu ponudim ono što ja mislim da je najadekvatnije rešenje za njega u datom trenutku, na njemu je da to rešenje prihvati ili da nastavi da tvrdoglavo tera po svom. Tu je naravno i neprofesionalna komunikacija, što u startu govori dosta o samom klijentu. Naravno
najbolnije od svega je kada te klijent ne isplatai po uspešno obavljenom poslu, što se takođe dešavalo, ali sve to ide u rok službe i zapravo je jedna odlična škola.

Čime se baviš u slobodno vreme? Šta te najviše opušta?

U slobodno vreme volim da treniram i da provodim vreme sa svojom devojkom i sa svojom ekipom. Pre sam dosta igrao i video igrice ali što sam stariji sve manje vremena imam za taj hobi.

U čemu najviše uživaš dok radiš?

Najviše volim kada mi padne neka dobra ideja na pamet ili kada završim neki posao bolje nego što sam inicijalno zamišljao.

Kliknite da otvorite galeriju

Da si imao ovo znanje pre recimo 5 godina, šta bi drugačije uradio?

Manje bih se nervirao, naročito oko stvari na koje nemam uticaj. Postoje dve vrste problema – rešivi i nerešivi problemi. U oba slučaja nije pametno gubiti živce.

Hoćeš li nekog da pozdraviš? 

Želim da pozdravim svoju ekipu – “Javoraše”, kao I svoju devojku i buduću ženu, Jovanu.